СТАНДАРД
FCI-Standard N°144 / 09.07.2008 / DB
Боксер
(Deutscher Boxer)

ПРЕВОД НА ЕНГЛЕСКИ: Mrs C. Seidler, revised by Mrs Sporre-Willes and R. Triquet. Revised by J. Mulholland 2008.
ПОРЕКЛО: Немачка.
ОРИГИНАЛ ВАЖЕЋЕГ СТАНДАРДА ЈЕ ШТАМПАН: 01.04.2008.
НАМЕНА: Пас за пратњу, чувар и радни пас.
Класификиација по F.C.I.: Група 2 - Пинчери и Шнауцери
- Молоси
- Швајцарски планински и пастирски пси.
Секција 2.1 Молоси, доголики пси.
Са радним испитом.
КРАТАК ИСТОРИЈАТ: мали Bullenbeisser, такозвани Brabant Bullenbeisser се сматра непосредним претком Боксера. У прошлости, гајење Bullenbeisser-a је било у рукама ловаца, којима су помагали у лову. Њихов задатак је био да ловљене животиње држе својим чељустима док ловац не стигне и не убије ухваћену животињу. За тај посао пас је морао имати што је могуће ширу вилицу и са широко размакнутим зубима како би могао јако да загризе и чврсто држи ловину. Bullenbeisser који је имао такве особине је био најпогоднији за ту врсту рада и коришћен је за даљи узгој. У то време је су само радне и употребне особине биле узимане у обзир. Таква селекција у узгоју је довела до настанка пса са снажним чељустима и прћастом њушком.
ОПШТА ПОЈАВА: Боксер је пас средње величине, кратке длаке, робустан, кратког квадратичног облика и јаких костију. Мишићи су потпуно суви, снажно развијени и пластично се оцртавају под кожом. Покрети су му живахни и пини снаге, а држање поносно и племенито. Боксер не сме бити незграпан ни тежак, као ни слабашан или лаган.
НАЈБИТНИЈЕ ПРОПОРЦИЈЕ:
а) Дужина тела / Висина у гребену: Грађа је квадратична, Грађа је квадратична, што значи да је водоравна линија леђа усправна, постављена у нормали, у односу на усправну линију, нормалу, која пролази кроз центар зглоба рамена и на другу усправну линију, нормалу, која пролази кроз центар карлично-бутног зглоба, тиме добијамо контуру квадрата.
б) Дубина прсију / Висина у гребену : Прса досежу до лактова. Дубина прсију износи половину висине у гребену.
в) Дужина носника / Дужина главе: дужина носника у односу на лобањаско-чеони део главе треба да буде 1 : 2 (мерено од врха носа до линије која спаја унутрашње очне углове).
ТЕМПЕРАМЕНТ / НАРАВ: Боксер треба да буде јаких нерава, самосвестан, миран и уравнотежен. Његова нарав је од највећег значаја и захтева посебну пажњу. Позната је његова риврженост и верност свом господару, као и целом његовом домаћинству, као и његова будност, неустрашивост и храброст као браниоца и заштитника. Он је безопасан по своју породицу, али је неповерљив према странцима. Весео је и пријатан у игри, али неустрашив у критичним ситуацијама. Лако га је обучити захваљујући послушности, одлучности, храбрости и природној оштрини, као и способности да осећа мирисе. Није захтеван, чист је и уредан; једноставно је пријатан и у кругу породице се цени и као чувар и пас за пратњу и као радни пас. Његов карактер је поуздан и честит, без дволичности или подмуклости и у дубокој старости.
ГЛАВА: Глава даје Боксеру његов карактеристичан изглед. Мора бити у добром односу према телу и не сме изгледати ни прелако нити претешко. Губица мора бити што је могуће више широка и снажна. Хармонија главе зависи од уравнотежености односа губице и лобањско-чеоног дела главе.
Са које год стране да се глава посматра, од напред, одозго или са стране, губица увек мора бити у одговарајућем односу са лобањско-чеоним делом главе, тј. она никада не сме изгледати премала. Глава би требала да буде сува, дакле без набора. Међутим, природни набори на лобањско-чеоном делу главе се појављују када је пас на опрезу. Од корена носа, набори се увек, назначено, спуштају на доле, са обе стране губице. Тамна маска ограничена је на губицу и мора оштро одударати од боје главе, тако да израз лица не делује мрачно.
ЛОБАЊА:
Лобањско-чеони део: Чело би требало да буде уско и угласто, што је више могуће. Благо је заобљено, ни сувише округло и кртатко, ни пљоснато; нити би требало да буде прешироко. Теме не сме бити сувише високо. Чеона бразда је само незнатно назначена, не сме бити сувише дубока, посебно не између очију.
Стоп : Чело образује са носником јасни изражен прелаз. Носник не сме бити повучен назад у чело као код Булдога, али не сме бити ни падајући.
ЛИЧНИ ДЕО ГЛАВЕ:
Нос: Нос је широк и црн и само мало прћаст, са широким носним отворима. Врх носа се налази нешто више од корена носа.
Њушка: Њушка је моћно развијена у све три димензије, није шпицаста ни уска, нити кратка или плитка. Њен облик зависи од:
а) Облика вилице. б) Положаја очњака. c) Облика усни. Очњаци морају бити што је могуће више удаљени један од другог и морају бити добре дужине, правећи фронтални део њушке широким, скоро квадратичан која формира туп угао са носником.
Са предње стране, ивица горње усне належе на ивицу доње усне. Део доње вилице заједно са доњом усном је закривљен на горе, то називамо брадом, и не сме значајно штрчати преко горње усне гледано од напред. Такође, не би требала бити сакривена горњом усном, али би требала бити добро дефинисана с' преда и са стране.
Очњаци и секутићи доње вилице не смеју се видети када су уста затворена, као ни језик. Средишњи жлеб (philtrum) горње усне је јасно видљив.
Усне: Усне комплетирају облик њушке. Горња усна је дебела и мекана и попуњава простор настао предгризом доње вилице; подупрта је очњацима доње вилице.
Вилице / Зуби: Доња вилица вири изван горње вилице и благо је закривљена на горе. Боксер је предгризач. На месту где се спаја са лобањско-чеоним делом главе, горња вилица је широка незнатно се сужавајући према напред. Зуби су јаки и здрави. Секутићи су колико је год могуће, постављени у правој линији. Очњаци су широко размакнути и добре величине.
Образи: Образи су развијени у пропорцији са јаком вилицом без упадљивог испупчења. Сједињују се са њушком благом кривином.
Очи: Тамне очи, нису ни сувише ситне, ни буљаве, нити дубоко усађене. Њихов израз преноси енергију и интилигенцију и не сме бити претећи или продоран. Очни капци (ивица ока) морају бити тамни.
Уши: Природне уши су одговарајуће величине. Оне су постављене далеко једно од другог, на највишем делу лобање. Уши су природне и одговарајуће величине. У мировању леже близу образа, окренуте ка напред са дефинисаним наборима, посебно када је пас на опрезу.
ВРАТ: Горња линија се креће у елегантном луку од јасно наглашеног потиљка све до гребена. Требао би бити довољне дужине, округао, снажан и мишићав.
ТЕЛО: Квадратично тело почива на чврстим, правим ногама. Гребен: Треба бити наглашен.
Леђа: Укључујући слабине требају бити: кратка, чврста, права и мишићава.
Сапи: Благо нагнуте, широке и само благо заобљене. Карлица треба бити дугачка и широка, посебно код куја.
Груди: Дубоке, досежу до лактова. Дубина груди износи пола дужине висине пса мерене у гребену. Добро развијена прса. Ребра су добро заобљена, али не бачваста, добро се продужавајући ка позади.
Доња профилна линија: Пружа се ка назад у елегантној кривини. Кратки, затегнути бокови благо увучени, на горе.
РЕП: Боље да је ношен високо него равно или на доле. Реп је нормалне дужине и остављен природан.
УДОВИ
ПРЕДЊИ УДОВИ: Предње ноге, посматране са предње стране, морају стајати паралелно једна према другој и имати снажне кости.
Плећка: Плећка је дуга и косо постављена, чврсто повезана са телом. Не би требало да буде прејака.
Надлактица: Дугачка, са плећком заклапа прави угао у зглобу рамена.
Лактови: Нису ни сувише близу грудима, али ни окренути у страну.
Подлактица: Стоји у вертикалном положају, дуга је, сува и мишићава.
Шапље: Јако и добро дефинисано, али не пренаглашено.
Дошапље: Кратко и налази се у скоро нормалном положају у односу на подлогу.
Шапе: Мала, округласта и стиснута са ваздушастим и истовремено, тврдим јастучићима са доње стране.
ЗАДЊИ УДОВИ: Веома мишићави, мишићи су јаки и видљиви испод коже.
Задње ноге: Посматране од позади имају правилан став.
Бутина: Дугачка и широка. Углови у зглобу кука и зглобу колена су отворени али што је мање могуће.
Колено: Када је пас у ставу, требало би да буду постављена толико напред да додирну нормалу која се спушта од центра зглоба кука ка подлози.
Потколеница: Веома мишићава.
Скочни зглоб: Снажан и добро дефинисан, али не пренаглашен. Угао који заклапа потколеница са задњим дошапљем износи око 140˚.
Задње дошапље: Кратко и са благим нагибом, 95˚-100˚ у односу на подлогу.
Задње шапе: Нешто су дуже од предњих шапа, стиснута са ваздушастим и истовремено, тврдим јастучићима са доње стране.
ХОД / КРЕТАЊЕ: Живахно, пуно снаге и племенитости.
КОЖА: Сува, еластична и без икаквих набора.
КРЗНО
ДЛАКА: Кратка, тврда, сјајна и прилегнута уз тело.
БОЈА: Жута или тиграста. Жута се јавља у свим нијансама, од светло жуте до тамно јелење црвене, али најатрактивније су средње нијансе (црвенкасто жута). Маска је црна. Тиграсти варијетет: жута позадинска боја различитих нијанси има тамне или црне пруге које се пружају у правцу ребара. Пруге и позадинска боја се морају међусобно јасно разликовати. Беле ознаке нису непожељне, чак могу бити врло одговарајуће.
ВЕЛИЧИНА И ТЕЛЕСНА МАСА :
Висина у гребену : Мужјаци: 57-63 цм.
Женке: 53-59 цм.
Телесна маса: Мужјаци: преко 30 кг када је висина у гребену око 60 цм.
Кује: око 25 кг када је висина у гребену око 56цм.
МАНЕ: Свако одступање од претходно наведених тачака треба сматрати манама, а озбиљност којом се мана узима у обзир треба да буде пропорционална њеном степену утицаја на здравље и добробит пса.
• Темперамент/Нарав : Недостатак духа.
• Глава: Недостатак племенитости и типичног израза, тмурно, суморно лице, Пинчер или Булдог тип главе. Балавост, видљиво избачени зуби или језик. Сувише наглашена или мала њушка. Падајући носник. Кожаст или сужен нос, светла носна печурка. Такозвано „Соколово око“, непигментисан капак.
Код не купраних ушију: Летеће, полу усправне или усправне уши, ружино ухо.
Крива вилица, искожени зуби, неправилан положај зуба, слабо и лоше развијени зуби, лоше зубало услед болести.
• Врат: Кратак, дебео, са подгушњаком.
• Тело: Преширока прса, преширок и врло дубок грудни кош. Улегнуто, висеће, тело, избочена или улегнута леђа. Слаб, дугачак, узан и улегнут, јако увучен, слабински део леђа, лабаво, не компактно, спојено тело.
Извијене слабине, оборене сапи. Узана карлица, празни бокови стомака, висећи трбух.
• Реп: Ниско усађен, преломљен реп.
• Предњи удови: Изврнут (Француски) став ногу, лабави лактови, меко дошапље, зечја шапа, равни табани и раширени прсти постављени у страну.
• Задњи удови: Слабих мишићи. Превелике или премале углованости, сабљаст став, бачваст став, крављи став, узан став, први прст (заперак, вучји нокат), зечја шапа, равни табани и раширени прсти постављени у страну.
• Кретање: Заношење куковима, недовољан искорак, несинхронизованост покрета, укрућен ход.
• Боја крзна: Маска која прејако прелази преко губице. Код тиграстог варијетета, превише густо, као и оскудно постављене пруге. Мутна, прљава, основна боја. Међусобно помешане боје. Непривлачне беле ознаке, као на пример: потпуно бела глава или једнострано бела глава. Друге боје, као и беле ознаке које покривају више од 1/3 крзна.
ДИСКВАЛИФИКАЦИОНЕ МАНЕ
• Агресивност или плашљивост.
• Природно патрљаст, закржљао, реп.
Сваки пас који јасно показује физичке или аномалије у понашању биће дисквалификован.
ДОБРО УПАМТИ: Мужјаци морају имати два видљива, нормално развијена тестиса потпуно спуштена у скротум.
